Kad je umetnost uplašila vlast: Priča o slici koja je šokirala Nemačku i koja je posle 100 godina vraćena u Berlin

Danas online

"Danas" 24.03.2026.07:16

Kad je umetnost uplašila vlast: Priča o slici koja je šokirala Nemačku i koja je posle 100 godina vraćena u Berlin 1

Alte Nationalgalerie museum, foto: Hans Scherhaufer / imago stock&people / Profimedia

Umotana u plašt obrubljen hermelinom i sa nazubljenom gvozdenom krunom na glavi, ogromna kostur stoji jednom nogom na globusu i jednim dramatičnim pokretom ruši kraljevski tron. To je slika. Slika koja je bila skrivana.

Nazvana Mors Imperator („Smrt vlada“), simbolistička slika nemačke umetnice Hermione fon Preušen iz 1887. godine trebalo je da prikaže prolaznost slave i moći

Međutim, vlasti su strahovale da bi delo moglo biti shvaćeno kao podsmeh tada već ostarelom nemačkom caru Vilhelmu I, pa su odbile da ga uvrste na godišnju izložbu Berlinske akademije umetnosti.

Više od jednog veka kasnije, nakon što je svojevremeno izazvala pravi skandal u berlinskom društvu, slika se konačno vraća u nemačku prestonicu. Od ove nedelje pa do sredine novembra biće izložena u Alte Nationalgalerie – prvi put kao deo zvanične državne institucije.

Slika koja je izazvala strah vlasti

Priča o ovom delu pokazuje koliko su autokratski sistemi skloni paranoji kada je reč o umetnosti i njenim „skrivenim porukama“. Ipak, prema rečima kustosa izložbe, umetnica nikada nije imala nameru da uvredi monarhiju, niti je car tako doživeo sliku.

Rođena 1854. godine u Darmštatu, fon Preušen bila je pesnikinja, putnica i slikarka poznata po monumentalnim istorijskim kompozicijama. Bila je i rana zagovornica prava žena – na Kongresu žena u Berlinu 1896. godine javno se zalagala za pristup umetničkim akademijama

Iako hrabra i samouverena, nije bila politički angažovana, niti postoje dokazi da je imala antimonarhističke stavove

Pogrešno protumačena simbolika

Detaljne analize slike nisu pronašle nikakve skrivene aluzije na nemačkog cara. Grb na tronu zapravo je izmišljeni motiv, dok kruna koja pada na pod više podseća na francuske kraljevske insignije nego na nemačke.

Slika je prvobitno bila zamišljena kao deo ciklusa od deset dela o životu, smrti i ljubavi, ali ostatak serije nikada nije završen na vreme

Odbijanje slike teško je pogodilo umetnicu, koja je čak pisala caru kako bi objasnila svoje namere. Odgovor je bio jasan – problem nije bio u temi, već u proceni umetničke vrednosti

Akademija je kasnije promenila obrazloženje i odbacila delo kao „neumetnički izraz iskrivljene ideje“.

Skandal koji ju je proslavio

Ne pristajući na takvu odluku, von Preušen je objavila otvoreno pismo u novinama i iznajmila prostor u centru Berlina gde je izložila sliku – sakrivenu iza zavese, da bi je posetioci gledali uz dramatično otkrivanje, piše Gardijan

Uprkos ulaznici koja bi danas iznosila oko osam evra, izložba je postala glavna tema u gradu i umetnicu preko noći učinila slavnom.

Slika je kasnije prodata švajcarskom kolekcionaru, a danas se ponovo vraća u fokus javnosti kao snažna alegorija moći i njenog kraja.

Poruka koja je nadživela svoje vreme

Centralna ideja slike – da smrt nadjačava svaku vlast – pokazala se gotovo proročkom. Vilhelm I preminuo je nedugo nakon njenog nastanka, 1888. godine, u istoriji poznatoj kao „Godina tri cara“.

„To je delo koje dolazi direktno iz srca“, ističu kustosi, naglašavajući da je umetnica čitav život posvetila velikim pitanjima o životu, sudbini i prolaznosti.

 

 

***

Komentar

***

 

Da, ključni trenutak u ranom modernizmu – Hermione je znala kako da iskoristi mehanizme modernih odnosa sa javnošću u svoju korist.  Njena slika kao da je iznikla iz srednjevekovne serije "Memento mori"; odjeci su postojali  i kod njenih savremenika, na primer, Sen-Sansov "Ples smrti" 1874.

Kuga je u Evropi od sredine 14 veka doprinela i stvaranju novih sistema vrednosti i nove pobožnosti. Do tada su se ljudi plašili smrti zbog mogućnosti odlaska u pakao; a sada su se ljudi plašili - same smrti - zbog vidljivih užasa umiranja usled kuge a ti prizori nisu nimalo zaostajali za paklenim mukama. Pojavljuje se "Memento mori" ("seti se da si smrtan") koja je postala temelj pobožnosti i čitavog stila života i razmišljanja - to je sve vodilo ka Holbajnovoj slici - "Ruka smrti" - te da Montenj kaže "filozofirati znači naučiti da se umre"! Montenj je zapravo ponovio reči Sokrata, koji u Platonovom "Fedonu" kaže da je jedina svrha bavljenja filozofijom "vežbanje za umiranje i smrt" - učio je sugrađane kako da savladaju strah od smrti, telo je propadljivo, ali duša je besmrtna i treba je negovati poput biljke. Ikonografska tema pobeda smrti spektakularno je predstaljena 1350. "Kampo Santo" u Pizi; takođe u ikonografiju ulazi i - mrtvački ples - kao slika smrti čitavog društva predvođen papom i carem, igra čitav ljudski rod, od kralja do plemića, buržuja i seljaka... Ples je osobito bio prikazan, na primer, u seriji slika iz 1424., na groblju Cimetière des Innocents u Parizu.

Zoran Stokić

25.03.2026.