Mladenci - su u narodu poznati kao mladenčići i simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život.

*

Danas su Mladenci, praznik Svetih 40 mučenika Sevastijskih - u našoj zemlji vezuje se jedan običaj

 

Autor:

N1 Beograd

22. mar. 2026. 07:15

KULTURA

Facebook

X

Mail

mladenci

Wikimedia.org

Danas su Mladenci, praznik posvećen uspomeni na stradanje Svetih četrdeset mučenika Sevastijskih, koji su 320. godine postradali za Hristovu veru. U našem narodu postoji običaj da na ovaj dan, prve godine braka, mladenci dočekuju goste.

 

Ovi mladići bili su vojnici koji nisu pristali da se odreknu hrišćanske vere, uprkos tome što ju je zabranjivao car Likinije, kome su služili, zbog čega su osuđeni na smrzavanje u zaleđenom jezeru. Kako su tu noć preživeli, naređeno je da se pogube i spale njihova tela, a nesagoreli ostaci pobacaju u jezero.

 

Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera.

 

Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je celo jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih i hrišćanski sahranili, piše RTV.

 

Običaj koji se praktikuju na ovaj dan

Treba napomenuti da Mladenci uvek padaju u vreme posta i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

 

Najpoznatiji, najočuvaniji i najviše poštovan običaj za Mladence jeste da žene ustaju rano i mese kolačiće od pšeničnog brašna.

 

Oni su u narodu poznati kao mladenčići i simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život.

 

Simbolično, mladenčići se premazuju medom i nude svim gostima koji toga dana dolaze u kuću mladog bračnog para.

 

***

Komentar

***

 

 

Moralizirajuće metafore za brak su bile česte u umetnosti, na primer, set od šest panela Sandra Botičelija i Filipia Lipija 1475., ukrašavali su sanduke namenjen nevesti - da u bračnoj sobi u njima drži miraz. Evocirane teme su (i) upozorenje protiv ženskog ponosa (sudbina Vašte) i veličanje porodične i bračne vernosti (Estera) iz knjige o Esteri (starog zaveta). 

To je knjiga parabola  o kraljici Esteri spremnoj da za svoje pleme pati poput Hrista – a njena vrlina, istina i nevinost vode je ka tom cilju; kao što je to veličanstveno prikazao Hendl u oratorijumu "Estera" 1718. Siroče koje je odgajao rođak Mordehaj je živeo u persijskoj dijaspori u Suzi. Estera  postaje žena persijskog despota Kserks I, 5. v.p.n.e. (pošto je despot svoju prvu neposlušnu ženu Vaštu proterao). Mardohej otkriva zaveru protiv despota i tako mu spase život, on mu zauzvrat daje mali poklon; tim povodom, međutim, Mardehej ne želi da klekne pred velikim vezirom Amanom, jer je uveren da treba da se klanja samo Bogu. Iz osvete, vezir Aman nagovara Kserksa da pobije sve Jevreje. On piše dekret u kraljevo ime da lokalno stanovništvo širom Persijskog carstva pobije Jevreje na određeni dan izabran žrebom (žreb = Purim). Estera to saznaje, moli se i posti, a zatim se usuđuje da ode kod Kserksa (običaj je da vladarka i drugi dvorjani idu kod despota samo kada ih on pozove, inače rizikuju svoje živote ako se sami upute ka Kserksu). Tek tada Kserks sazna da mu je žena Jevrejka i da je Mordehaj, čovek koji ga je spasao, osuđuje Amana i Mordehaj postaje vezir. Aman je obešen na vešala koja je sagradio za Mordehaja. Kserks novim dekretom dozvoljava Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima. Jevreji se osvete. Dan pobede proglašen je danom radosti - Purimom.

 

https://www.youtube.com/watch?v=TuFIGRRpmA0&list=RDTuFIGRRpmA0&start_radio=1

Georg Friedrich Händel - Esther HWV 50a (1718 version)

Zoran Stokić

22.03.2026.